K O P A O N I K
Administrator
Hero Member
Karma: 25
 Desconectado
Mensajes: 1072
|
 |
« : Enero 28, 2010, 12:14:54 » |
|
Internetom kruzi poslednjih nedelja jedan interesantan tekst. Nije lose procitati ga, sta god covek mislio o svemu tome:
Sve bilo je muzika
Službe državne bezbednosti koji su spremni da progovore o akcijama u kojima su u?estvovali za vreme Titovog i Miloševi?evog režima. Jednu od najspecifi?nijih pri?a ima nekadašnji pomo?nik na?elnika Resora državne bezbednosti Živan Velisavljevi? koji je penzionisan po?etkom 1990. godine ukazom tadašnjeg predsednika SFRJ. Velisavljevi? danas živi u svojoj porodi?noj ku?i u rodnim Lojanicama, u blizini Šapca. Njegova ku?a je daleko od onoga kako bi javnost zamišljala domove penzionisanih špijuna. Ovde nema visokih zidova, gvozdenih vrata koja se otvaraju daljinskim upravlja?em i dobermana ?uvara. Pa ipak, iako je Velisavljevi?eva ku?a kao jedna od mnogih u ovom kraju, u njoj postoji nešto po ?emu se razlikuje.
Na brižljivo ure?enom tavanu, Velisavljevi? ima kolekciju od nekoliko hiljada LP plo?a isklju?ivo zabavne i rok muzike nastale u SFRJ. Na pitanje da li je diskofil, Velisavljevi? kaže da mu te plo?e nisu za razonodu ve? da su mu sredstvo za rad. Štaviše, Velisavljevi? nam otkriva da nijednu od ovih plo?a nominalno ne može da otu?i jer mu ih je Resor državne bezbednosti dao na revers.
Operacija Miljacka
Velisavljevi?ev angažman u službi po?eo je 1968. godine. Studentske demonstracije su ozbiljno uzdrmale Tita. Iako je uspeo da ih umiri, Tito je prime?ivao da se stalno pojavljuju nova žarišta. U tom trenutku Tito je tek bio priveo kraju krizu oko Brionskog plenuma a odmah se pojavila studentska kriza i invazija na ?ešku i bilo je potrebno pacifikovati barem jedan od frontova. U tom cilju Tito je na tajnom sastanku diskutovao o tome koji se front može prvo rešiti. Veljko Vlahovi? je predlagao da SFRJ nabavi atomsku bombu koja bi joj bila garant suvereniteta, Edvard Kardelj je pominjao približavanje NATO paktu a Stane Dolanc je izašao sa najbizarnijim predlogom. Dolanc je naime objasnio kako je CIA koriste?i muziku bendova snažno oslonjenih na hedonizam i upotrebu opojnih droga uspela da otupi borbenu oštricu studentskih protesta u Americi i da brojne progresivne mlade ljude pretvori u bezopasne klovnove bez jasne revolucionarne ideje.
Dolanc je smatrao da se tako nešto može uraditi i sa našom omladinom. Veljko Vlahovi? je smatrao da su naši mladi ljudi zdraviji i zreliji od ameri?kih, ali Tito je bivao sve više zabavljen Dolan?evim predlogom. Na kraju je Dolancu dato zeleno svetlo a operacija je dobila kodno ime „Miljacka” po reci u Sarajevu pošto je Tito smatrao da je rat dobijen u Bosni i da sve nove bitke treba po?injati odande. Miljacka je izgledala kao najurbaniji toponim u toj republici.
Dolanc je u saradnji sa svojim najbližim poverenicima Srdanom Andrejevi?em i Obradom ?or?evi?em izabrao mladog Živana Velisavljevi?a da vodi Miljacku. I Velisavljevi? je vodio ovu operaciju pune 22godine.
„Prvi regrut prirodno bio mi je Goran Bregovi?. Sa njim nije bilo problema, on je voleo i ideju jugoslovenstva i seks i drogu, tako da smo se lako dogovorili”, svedo?i Velisavljevi?. „Sa Bregovi?em sam ?ak primenjivao i jedan sistem koji je Služba koristila sa kriminalcima-omogu?avala im je da kradu u inostranstvu a da dobijaju sklonište u Jugoslaviji u zamenu za obavljanje ponekog posla za nas. Tako sam i ja omogu?avao Bregovi?u da krade strane pesme, da ih objavljuje ovde kao svoje, a da u njima propagira ono što je nama bilo potrebno.”
Zdravko ?oli? ve? nije bio tako jednostavan za regrutaciju.
Samit u Skenderiji
„Zdravko ?oli? je bio izuzetno talentovan izvo?a? i njega nismo mogli da regrutujemo tek tako. On nije imao ništa protiv nas ali nije želeo da ikome išta duguje” Ipak, kada je uhapšen u Ohridu zbog razmenjivanja deviza, Velisavljevi? je u tome video svoju priliku. „Obišao sam ga u zatvoru u Ohridu i dogovorili smo se za petnaest minuta.”
U Velisavljevi?evom odeljenju u resoru državne bezbednosti nastupila je histerija kada su saznali da je ?ola regrutovan. A onda se pojavila panika kada su shvatili da su mu potrebne velike hit pesme. Deo službe je sumnjao u Kornelija Kova?a, i odlu?eno je da cela jugoslovenska pop scena stane iza ?oli?a.
„Napravili smo tajni sastanak jedne no?i u Skenderiji. Šest mlaznih aviona RV i PVO je dovezao sve klju?ne pop kompozitore kod nas. Bili su tu Arsen Dedi?, ?or?e Novkovi?, Kornelije Kova?, Bojan Adami?, Žika i Radovan iz Zane, Mom?ilo Bajagi?, mali Zlaja Arslanagi? iz Crvene Jabuke, Iztok Turk, Jasenko Houra, Jura Stubli?, Vladimir Divljan, Zoran Lesendri? i mnogi drugi.” „Smestili smo ih u Skenderiju. Sedeli su potpuno nepripremljeni šta ih ?eka. Onda sam ja izašao za govornicu, osetio sam se kao Tito, i rekao im da je svako dužan da pripremi po jednu pesmu za ?olin povratni?ki album.”, Velisavljevi? ni danas ne može da sakrije ushi?enje. Ekipa kompozitora je potom vra?ena avionima u svoje gradove i zapo?et je rad na pesmama. Me?utim, u Službi je zavladala nervoza pošto se toliki broj ljudi nije mogao bezbednosno kontrolisati, tako da su se na kraju opredelili da ipak Bregovi? uradi ceo album kako pesme ne bi iscurele u javnost.
„?oli?ev povratni?ki album je u jednom trenutku delovao kao da ?e biti najve?i album u istoriji pop muzike. ?inilo se da ?e ovo biti za ?oli?a ono što je ”Smile„ bio za Beach Boyse, a mi to nismo smeli da dozvolimo, ?ola je bio potreban Jugoslaviji u tom trenutku, i na kraju je sve rešio Brega.”
Ratne trake
Služba državne bezbednosti je vila zadužena i za pripremanje konceptualnih albuma koji su imali funkciju da se zavrte u etru u slu?aju rata, pa ?ak i nuklearne apokalipse. „To su tzv. Albumi sudnjeg dana, tako smo ih zvali u službi, na njima su snimljene poslednje pesme na svetu, pesme uz koje je ovaj narod trebalo da preživi nuklearnu zimu.” Na pesmama je radio sam krem jugoslovenske scene, u saradnji sa timom psihologa. „Ima nekih ljubavnih pesama koje smo testirali na životinjama. I zaista kada bi im pesma bila puštena, one su ih navodile na parenje kroz lu?enje odre?enih hormona. Takve pesme u principu su pravljene za slu?aj da u bunkerima posle nuklearnog rata moraju da se ljudi stimulišu na produžavanje rase.” „Pustiti takvu pesmu u etar u regularnim okolnostima je krivi?no delo. Ti snimci se nalaze u sefu Na?elnika SDB dan-danas.” Velisavljevi? nerado govori o ovim pesmama. Ipak, posle velikog navaljivanja rekao je da je neke od njih pisao Kiki Lesendri? a da ih pevaju Zana Nimani, Anja Rupel i Marina Perazi?. Kada smo ga upitali, li?e li te pesme na njihove ranije radove, Velisavljevi? se osmehnuo i lakonski odgovorio, „Denis i Denis su za ovo vrti?…”
Dvostruki agenti
Velisavljevi? kaže da se u svojoj praksi samo jednom sreo sa dvostrukim agentom. To je bio slu?aj Iztoka Turka, vo?e i glavnog autora grupe Videosex. „Iztok je radio za nas. Negde u vreme albuma”Lacrimae Christi„ kontaktirala ga je nema?ka služba BND. On je želeo da prekine kontakte sa njima ali mi smo insistirali na tome da ih on nastavi.” Kako se približavao raspad Jugoslavije, Velisavljevi? tvrdi da se i Turkova lojalnost pomerala ka Nemcima. „Nisam siguran da je Turk izdao Jugoslaviju, mislim da joj je bio lojalan do samog kraja, ali kako je vreme odmicalo sve manje i manje. O tome govore njegovi neuspeli pokušaji da sa Videosexom snimi pesme na engleskom”
Snimanje pesama na engleskom je po Velisavljevi?u bilo smišljena provokacija u samim centrima nema?ke obaveštajne službe kako bi se kolonijalizovala jugoslovenska muzi?ka scena. „Oni su želeli da marginalizuju naše bendove time što su ih nagovarali da snimaju na engleskom ?ime su ih odvojili od doma?e publike, a nisu dobijali pravu šansu na inostranoj sceni. Na svu sre?u, to im je uspevalo kod alternativnih bendova. Mi smo Bregu, ?orbu i Azru držali pod gvozdenim stiskom.”
„Album Divljih jagoda na engleskom bio je klasi?na zavera MI6. Njih je kao svoje agente u tom periodu držao ozloglašeni Entoni Monkton. On je po?eo svoju karijeru kao rokenrol operativac za SFRJ da bi na kraju završio službuju?i u Beogradu.” Na svu sre?u. DB je imao svog aduta u grupi. „Alen Islamovi? je bio naš ?ovek i razarao je englesku karijeru Divljih jagoda iznutra. On je bio zdrav element u toj grupi, i zato smo ga i nagradili mestom peva?a u Bijelom dugmetu.”
Velisavljevi? sebe i danas smatra Jugoslovenom. On veruje da su same republi?ke službe državne bezbednosti radile protiv zajedni?ke države, ?ak i u domenu rokenrola. „Jasenko Houra je bio ?ovek hrvatske republi?ke Službe. Nekoliko puta sam im slao dopise da nam ga stave na raspologanje u saveznoj službi jer je talentovan muzi?ar, a oni su odbijali i smišljali neke formalnosti. Odgovorno tvrdim daje njegova pesma ”Mojoj majci (zadnja ruža Hrvatska)„ maslo zagreba?kog odeljenja.”
„Nema nevinih”, nastavlja Velisavljevi?, „kada smo primetili da se bog i crkva ?esto pominju u pesmama Pilota, priveli smo Lesendri? Zorana da vidimo o ?emu se radi. Tokom no?i javio nam se šef beogradskog odeljenja i rekao nam da je on njihov. Mi smo morali da ga pustimo. Ja sam tada shvatio da svaka republi?ka služba ima svoj bend.”
Ibarska magistrala
„Rata ne bi bilo bez propagande i bendova poput Prljavog kazališta”, naglašava Velisavljevi?. On smatra da je naivno o?ekivati da je borba izme?u tajnih službi bila išta pitomija na polju rok scene nego na drugim poljima. „Scenario Ibarske magistrale je prvi put primenjen na Krcunu, a drugi put na Draženu Ri?lu.” Velisavlljevi? odgovorno tvrdi da u saobra?ajnoj nesre?i ?lana Crvene Jabuke nisu ?ista posla.„Zlaja je ubrzo napustio bend, on je bio an?eo, jedan od mojih najdražih operativaca, pravi Jugosloven”, kaže Velisavljevi?. „Mislim da ?e biti zanimljivo ako Žera ikada progovori, on zna celu pri?u.”
Sadašnja scena
Velisavljevi? ne prati sadašnju scenu od kada se penzionisao. Ipak ono što vidi po televiziji i Internetu mu ne uliva poverenje. „Dosta talentovanih ljudi je otišlo u narodnjake, a na rok sceni dosta bendova peva na engleskom, a to ništa ne valja. Scena je bila mnogo bolja dok je DB kontrolisao jer mi smo i kreativno pomagali kad je nailazila kriza.” Velisavljevi? se ponosi podatkom da je DB za pesmu „Lipecvatu” angažovao ?ak tri profesora Muzi?ke akademije i jednog profesora knjževnosti da pomognu Bregovi?u da je osmisli. „Danas više nema takve ambicije, nažalost. Plašim se da DB više ne kontroliše nione bendove koje je sam osnovao.”
|
