Nemam nista protiv odlaska u inostranstvo, stavise i sam bih voleo da se oprobam, ali nikako necu da kazem da u Srbiji ne moze lepo da se zivi. Problem je sto i nasa omladina kao glavni cilj u zivotu postavlja sticanje novca i tu se gube prave vrednosti koje, verovali ili ne, jos uvek postoje kod nekih ljudi. A to da ni u Srbiji ne moze da se zaradi ili sta vec je neistina, ljudima je lakse da samo kukaju, ne rade nista i biraju poslove kao da su neki sugavi....Na kraju krajeva, nije bitno gde zivis nego kako zivis. Neko se snadje manje neko vise. Siguran sam, Evelina, da uzrok tvog odlaska u Spaniju nije 100% finansijski vec te je privukao izazov i verovatno ljubav prema jeziku i kulturi (zbog cega bih i ja otisao). Ali Soj011, brate, te komunisticke fore kolektiva ne prolaze u 21. veku, pa ako moj deda nije letovao na Bahamima ne vidim zasto bih zbog toga i ja odrzao tradiciju? Ili da mozda idem u "bratsku" nam Crnu Goru i platim vazduh koji disem...?Normalno je da svako zeli nesto bolje za sebe, apsolutno je nebitno gde se nalazis.
I da, MNOGO vise vredis Evelina, niko ne moze da uporedi jednog doktora sa nekim imbecilom koji nije ni osnovnu skolu hteo da zavrsi a kakvih ima mnogo ovde... To niko ne moze da ospori! Svaki trud i muku treba nagraditi
? ??
?? ??
?
??...
Prastare emigrantske price, mogli bismo o ovome do zore. Makar zarad ljudi koji se spremaju da odu, tj. dodju, treba objasniti neke osnovne stvari. Kakvih se sve gastarbajterskih prica mozete naslusati u Srbiji! Plate na Zapadu od 10000 evra, lako se zivi, itd. itd. Ovakvim pojednostavljivanjem se prica svodi na crno - belu sliku koja je daleko od realnosti.
Jedna stvar mi je posebno zanimljiva, a to je "spustanje kriterijuma". Osoba koja nikad u rodnom kraju ne bi npr. bila bebi-siterka tj. dadilja, ne bi radila ni u skoli a kamoli u npr. prodavnici, ne moze, smeta fakultet i sl. ... posle kratkog vremena u inostranstvu jedva doceka neki poslic a npr. posao u skoli bi vec bio premija. Dobro, ovde nema sramote, niko te ne zna
Sta hocu da kazem? Da su mnogi bili ulozili makar prblizno isti trud u rodnom kraju koji ulazu ovde, ne bi ziveli gore, ako ne i bolje. Ko ovde sa fakultetom radi na gradjevini ili nesto majtorise, da je npr. isao svake godine u CG da postavlja plocice kao keramicar i sl. imao bi dovoljno para i za ta nesrecna letovanja i zimovanja (bez kojih danas ne mozemo da zivimo, jel'te) i da mu pretekne. A da i ne govorim o stanu ili kuci u vlasnistvu (ovde nema babe i dede ili tate i mame kod kojih ces da zivis ili koji ce ti ostaviti stan u nasledstvo), porodici na selu, nekoj vikendici i sl.
Mislim da je zasnivanje porodice jedna od prelomnih tacaka vrednovanja ovdasnjeg zivota. Ako dodjes ovde i nikog ne znas, ko ce da ti gleda i vaspitava decu ako po ceo dan oboje rintate? Nemas ovde ni rodbinu ni tazbinu, ko ce da ti pomogne, sta kad je dete bolesno, u kakvom kraju klinci odrastaju, u kakvu skolu idu, sa kim se druze? Itd. itd. To su jako bitne zivotne stvari koje daju pravu sliku "kvaliteta" zivota u jednoj zemlji a ne da sudimo samo na osnovu prica i mladalackog "zezanja", gde ima dobar provod na Majorci i sl.
